Менталне ротације

Рад је објављен на сајту Менсе под истоименим називом Менталне ротације.

Просторна интелигенција, или визуелно-просторна способност, дефинисана је „Способношћу генерисања, задржавања, проналажења и трансформисања добро структурираних визуелних слика“ (Lohman 1996).

То је оно што радимо када визуализујемо облике у нашем „умном оку“.

То је ментални процес који архитекте и инжењери чине када дизајнирају зграде. Способност која хемичару омогућава да сагледа тродимензионалну структуру молекула или хирург да појми људско тело.

Такве вештине су само један аспект човекове укупне интелигенције. Истраживања сугеришу да је просторно размишљање важан фактор постигнућа у СТЕМ-у или науци, технологији, инжењерству и математици.

Можемо ли активно децу водити кроз процес менталне ротације? Помоћи им да замисле који би облици изгледали након што их премештају?

Можемо.
То су показали Кејт Гилиган и њене колеге (Gilligan et al 2020). Истраживачи су креирали кратки видео са упутствима о томе како вежбати менталну ротацију. Затим су тестирали ефикасност видео записа у експерименталној студији осмогодишњака.

Шта се десило?

Након што су пажљиво погледали само један видео са наставом, деца су постала знатно вештија у менталној ротацији.

А, у односу на децу из контролне групе, ова деца су такође показала успехе у једној врсти математичког размишљања: Побољшали су своју способност решавања задатака са непознатим сабирком („3 +? = 4“).

За нашу активност креирала сам менталне ротације дванаест геометријских фигура. Ученици су после сваког задатка самостално упоређивли задатак и решење. До дванаестог задатка значајно су напредовали у овој вештини иако су се задаци усложњавали.

Изглед задатака

Ученици су ментално ротирали фигуре, одабирали своје решење, поставили штипаљку на одговор и упоређивали са тачним решењима. После тога ученик узима нови задатак а свој задатак оставља како би га други ученици решавали.