Давање мишљења о раду и напредовању ученика

MisljenjeMPN o pisanju misljenja o radu i napredovanju ucenika II III IV razreda

Categories: Актуелности | 7 коментара

Кретање чланака

7 thoughts on “Давање мишљења о раду и напредовању ученика

  1. Interesantni su ti naši raznorazni zakoni u prosveti (a ostalim nije ovde mesto ni da se pominju). Velika je, presudna za dečiji razvoj, uloga učitelja. A mišljenje o nečijem radu i karakternim osobinama bi moglo itekako da se iskoristi u pozitivnom smislu. Ovo naglašavam zbog poznatoge efekta „samoispunjavajućeg proročanstva“ kad se dete klasifikuje u neku kategoriju i posle i to i postane – svejedno da li odlikaš ili problem…

    Ali da bi učitelj takve kvalifikacije mogao da daje, trebalo bi i sam da bude potpuno razvijena ličnost, izuzetno obrazovana u pedagoškom smislu… Inače će to biti samo fraze…

    • Да, свакако оцена не сме да буде фрустрирајућа и дискриминативна за ученика. Добри су поступци који доприносе не само целовитијем процењивању рада ученика већ и повећавању мотивације за рад и учење. Процењивање ученика и оцењивање њихових резултата захтевају да се, поред успеха, узимају у обзир и њихове способности, залагање, однос према раду и учењу, одговорност и сл.
      А ситуација у првом разреду изгледа овако….Било би потребно да се наведе описна оцена за сваког ученика у свакој наставној теми. Будући да у првом разреду основне школе градиво српског језика је разврстано у 12 тематских целина, математике у 5 тема, свет око нас у 6 тема итд., потребно је формулисати за сваку тему јединствену описну оцену за сваког ученика. Потребно је додати и то да се у појединим наставним темама, нпр. бројеви до 100 у математици, не може дати описна оцена само једном реченицом јер ова тема у себи садржи и писање бројева до 100, упоређивање, сабирање и одузимање.
      Како се може уочити, описно оцењивање и изношење мишљења је и обиман административни посао. Описна оцена мора бити унета у дневнике рада, ђачке књижице и матичне књиге. Што од учитеља захтева доста писања, односно преписивања јер исте формулације морају бити унете у све три евиденције. Будући да први разред има шест редовних и два изборна предмета, потребно је унети осам описних оцена и мишљење о напредовању за сваког ученика. Осим што је то тешко урадити, тешко је и вршити контролу описних оцена. Овде се може уочити и проблем величине рубрике у дневнику рада и осталим обрасцима за евиденцију описних оцена, јер, када би се све унело како је потребно, не би било довољно простора.
      Као резултат ове сложености отишло се у супротну крајност да долажење до јединствене оцене о напредовању и постигнућу ученика… делује испуњено фразама.
      Што се тиче «самоиспуњавајућег пророчанства» то је било фасцинантан садржај са којим нас је својевремено упознао професор Пејаковић из психилогије…
      Поздрављам Вас…. одох да пишем ОПИСНЕ ОЦЕНЕ.🙂

      • Na osnovu objavljenih tekstova i komentara može se sa sigurnošću tvrditi da je koleginica Đurđica odličan pedagog i osoba koja voli svoj poziv🙂 (jel može ovo kao opisna ocena? ;))

  2. Не.🙂 То је класична оцена … термин „одличан“ означава оцену 5. Описна оцена се односи на постигнућа. нпр. Слободан пише интересантне текстове из популарне психологије.🙂

  3. I mi ih pisemo u prvom razredu muzicke skole, mada skola nije obavezna. :-)))

  4. nale

    Често сам без коментара,не мислим на децу него на разне дописе и некреативне идеје из Министарства.Толико нам је досадно у просвети,па нам треба дати и формативно оцењивање уз описно,баш сам се обрадовала.А ви?Ја га зовем-формално оцењивање.Волим свој посао,али нас гуше формалностима.Зар не?Вама свака част!Поздрав

    • Све ми се чини да су то разна лутања. У жељи да направе бољи образовни систем људи који усмеравају ову нашу просвету покушавају да примене разне стратегије. Неке су на месту а неке делују управо како сте Ви рекли. Све у свему има помака, набоље. На последњем ТИМС тестирању ђаци 4. разреда основне школе су из математике остварили 516 поена, колико и из природних наука, а просек скале је 500 бодова. Налазе се испред ученика из Шведске, Малте, Норвешке, Хрватске, Новог Зеланда, Шпаније Руминије…
      Најбоље резултате су постигле азијске земље Сингапур, Јужна Кореја, Хонг Конг Јапан…
      И наравно, и мене гуше многе формалности. Поздрав за Вас Наташа.🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: