Чекај, да ти испричам виц!

Око четврте године, када открију вицеве, деца почињу лудо да се забављају причајући их, а пошто се сви смеју (било смешно или не) она настављају у недоглед, и то увек исти виц. Тешко окружењу.

– Уобичајено је  видети да се ученици у разреду такмиче у познавању вицева. Испричати некоме виц, значи потврдити му друштвени статус. Између десете и четрнаесте године стиче се још већа финоћа на нивоу форме. Нпр. један једанаестогодишњак је поставио следеће питање својој наставници: „Која је разлика између посуде за кување и WC шоље? Наставница је одговорила да не зна. „Онда нећу доћи код вас на вечеру, одговорио је пубертетлија. Вицевима се, како видимо, могу тестирати и границе ауторитета.

„ Децу треба подстицати да се шале и да проналазе хумор и у најтежим приликама. Хумор је суперпроводник за негативну енергију. Њиме се може каналисати, релативизовати и неутрализовати непожељни набој, страх, гнев, презир”. –  Истиче Љиљана Ћук, у приказу књиге   Емоционална интелигенција , Лоренс Е. Шапиро

 

Ево неколико вицева које можете испричати најмлађима да не бисте увек слушали исте.

Трче две палачинке улицом и једна каже:

„Еј сестро, стани мало, жуљају ме ораси! ”

~

Мали комарац се враћа кући након свог првог лета.
„И како је било сине? ” пита га мама.
„Супер! Сви су ми тапшали.”

~

Шта велика казаљка каже малој?

„Ништа не брини, враћам се за један сат.“

~

Мама: „Дете, о шта си се огребао?“

Дете: „О мачку!“

~

Каже ћевап сарми: „У, ала си смотана.”

~

Двe буве пошле у куповину.

„Хоћемо ли пешке“

„Ма не, хајдемо пудлицом“!

~

Играли мрави и слонови фудбал. Пошто је закаснио, један мрав задихан улете на терен и упита судију: “Који су моји?”

~

Колико клупчади канапа је потребно да се досегне месец?

Једно ако је довољно велико.

~

Тркају се два магарца и један каже: “Ко задњи – Магарац”.

~

И наравно, који виц о Перици и учитељици, вицеви које ми сви пријатељи редовно причају.

~

Учитељица: „Кажи ми Јовице једну животињу? ”

Јовица: „Јагуар.”

Учитељица: „Кажи ми ти Перице једну животињу?”

Перица: „Фебруар.”

~

Учитељица: „Перице где ти је оловка? ”

Перица: „Њемам”.

Учитељица: „Није њемам, него: немам оловку, немаш оловку, немамо оловку, немате оловку, немају оловку. ”

Перица: „Па шта је било са свим тим оловкама? ”

Categories: За родитеље | 14 коментара

Кретање чланака

14 thoughts on “Чекај, да ти испричам виц!

  1. Sjajno! Hvala🙂 Upravo smo u drugoj fazi učenja da se pažnja drugara može osvojiti i dobrim vicom🙂 .

  2. Одлично, хвала🙂

  3. Sjajno! Dosta od tih viceva potiče iz perioda kad sam bio u njihovom uzrastu, a nije bliska prošlost🙂

  4. U pravu ste. Vredne stvari treba čuvati i prenositi ih mlađima. Pozdrav.🙂

  5. Или овако:
    Улазим на час. Неколико тренутака после мене улази један ученик. Опомињем га и питам зашто касни. Он каже: „Па, зато што је звонило пре него што сам ушао!“😀

  6. Kako je savladao čitanje tako nam se pod rukama našlo nekoliko knjiga viceva namenjenih deci🙂 Sad ih svi znamo sve😀 jednostavno ne prestaje sa čitanjem i pričanjem🙂

  7. Bas me nasmeja, izgledami da sam podetinjila🙂

    • To je važno, deo detinjeg treba sačuvati u sebi i kad nam starost zakuca na vrata. Baš sam danas uvežbavala jednu tapšalicu, kojom sutra želim da obradujem prvake. Sada zamisllite pogled mog muža koji ulazi u sobu dok žena u petoj deceniji života razmahano lupka Bim,bim, bam… Jedino što mu se otelo je uzdah. Šta reći, bilo detinjasto ili ne, moji mališani će sutra uživati.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: