Родитељско писмо

За вас који имате родитеље,
За вас који сте родитељи,
За вас који сте имали родитеље,
За вас који знате оне који имају родитеље,
И за вас који познајете нечије родитеље.

  Драги сине/кћери

– Сада још нисам остарио, а када ме будеш видео таквог, буди стрпљив са мном   и покушај да ме разумеш.

– Ако се запрљам у време ручка, и ако  не могу сам да се обучем, буди стрпљив.
– Сети се сати, које сам потрошио, док сам те томе научио.

– И ако у разговору понављам исте ствари увек поново, немој да ме  прекидаш, саслушај ме!

– Када си био мали, морао сам ти исту причу читати увек поново, пре но што би утонуо у сан.

– Ако  не будем желео да се купам, не смеј ми се и не вређај ме.
Сети се како сам  морао да те јурим и измишљам хиљаду разлога, да би ти ушао у   каду.

– Кад опазиш моје непознавање нове технологије, дај ми времена и немој да ме  гледаш с подсмехом на лицу. – Ја сам тебе научио много ствари:   да правилно једеш, да се обучеш, суочиш  са животом….
– Ако некад у разговору заборавим или изгубим нит разговора, дај ми мал0 времена, да се присетим и ако ми то не пође за руком, немој да се   нервираш.

– Није ми најважнија ствар на свету наш разговор, већ то, да сам с тобом и да знаш да ме слушаш.

– Ако не будем желео да једем, немој ме присиљавати. Сам знам најбоље, када ми је храна потребна, а када не.

– Када ми уморне ноге не буду омогућавале да ходам сам, пружи ми руку исто као што сам  ја пружао теби, када си правио прве кораке.

– И ако ти једном кажем, да више не желим да живим,  не љути се на мене, једнога дана ћеш ме разумети.
Једном ћеш схватити, да сам ти упркос свим учињеним грешкама, желео само најбоље, да сам те волео и покушао да те припремим за живот.

– Не буди тужан, не љути се и не осећај се беспомоћно када ме будеш гледао таквог. Буди поред мене и покушај да ме разумеш и помогнеш као што сам ја помагао теби, када си почео да живиш.

– Буди ми ослонац, помози ми да завршим путовање с љубављу и стрпљивошћу.
   Вратићу ти осмехом и неизмерном љубављу, коју сам одувек чувао за тебе.

Волим те !

Твој тата/твоја мама !!!!


Categories: За родитеље | 24 коментара

Кретање чланака

24 thoughts on “Родитељско писмо

  1. Чини ми се да смо у овим лудим временима (или су времена увек иста, а људи другачији) заборавили основе човештва. Диван текст!

  2. Zojana

    Ја сам,по својим годинама,у двострукој улози-имам и оца од кога могу све ово чути и децу којој могу све ово рећи.И баш ме је,до суза,дирнуло ово писмо.А не знам која ме је позиција више такла,тек,емоције немају етикету.Добро је да су јаке.

  3. Диван текст, али ме јако растужио.

    • Драга колегинице,
      Жеља ми је била да истакнем значај родитељства, а не да Вас растужим. Мада у том односу емоције су свеприсутне… Поздрав!

  4. Pre bih rekla da me je tekst dirnuo. Da, imam decu, troje, i često se pitam kako da ih vaspitavam? Pa primerom, naravno! Neuslovljavanjem! Odvajanjem njihovih grešaka od njih samih. Oni su dobri, uvek, vredni moje ljubavi, ali njihove greške nisu… tako ih hrabrim. I znate kada sam videla da je ovaj princip jedini ispravan i da je jedini koji pobeđuje: kada su, pre neki dan, oni tako pristupili njihovom tati i meni!

  5. Родитељство је један од најузвишенијих задатака у људском животу, и зато свака Вам част!

  6. Baš je tako – život od početka do kraja!


  7. „Na ovu zemlju sam svratio
    da ti namignem malo.
    Da za mnom ostane nešto
    kao lepršav trag.
    I zato: ne budi tužan.
    Toliko mi je stalo
    da ostanem u tebi
    budalast i čudno drag.

    (Miroslav Antić – Besmrtna pesma=
    Odličan Blog Đurđice !

    • Svašta umem, stvarno umem,
      samo – sebe ne razumem

      Ja cuvao, ljudi, ovce
      tamo negde na kraj sveta,
      mojoj deci kajmak smeta,
      luk im smeta…
      Sve im smeta.

      Ja do škole pešacio
      i po kiši i po snegu.
      Moje kceri ko kneginje,
      ko da se u svili legu:
      jednom šmrknu,
      dvaput kinu
      i beže u limuzinu.

      Svašta umem,
      stvarno umem,
      samo – sebe ne razumem.

      Ja krcio s ocem šumu.
      Plik do plika dlan mi ospe.
      Mome sinu gospodinu
      teško i da djubre prospe.

      Kad mu mati nešto reži
      mislim: žensko – pa nek reži.
      A on odmah kupi stvari
      i od kuce u svet beži.
      Žvrlja neka pisma
      oproštajna,
      puna bola.
      Ispadnemo pred njim krivi
      mi i škola.

      Traži novac.
      Kuka.
      Moli.
      Nema cime stan da plati.
      A ja: luda, pa ga pustim
      da se mirno kuci vrati.

      I sve divno,
      divno umem,
      samo – sebe ne razumem.

      Sve sam ovo za njih steko,
      niko hvala nije reko,
      ko da moram da se zboram
      i da ledja vecno krivim
      zbog princeva i princeza.

      Ko da samo za to živim.
      A ja živim, jer se nadam
      da me i sad negde ceka
      jedna šuma iz detinjstva
      i vedrica vruceg mleka
      i tišina ispod brega
      i plav lepet pticjih krila
      i ogromne žute zvezde
      kao što je moja bila.

      Al putevi zatravljeni.
      Nad njima se magle tope.
      Odavno su zatrpane
      moje bose decje stope.

      Išao sam i ja u svet
      bez režanja,
      bez bežanja.

      Išao sam da odrastem.

      Sad sve mogu.
      Sad sve umem.

      Ali šta mi sve to vredi
      kad sam sebe ne razumem.

      Veliki Miroslav Antić

      … i hvala Vam🙂

  8. Ovo je zaista jedno divno pismo….🙂

  9. Jasmina Cirkovic

    Nas Mika Antic, divna pesma!
    Poklanjam ti jos jednu🙂

  10. Jasmina Cirkovic

    Senka
    Zbog svega što smo najlepše hteli
    hoću uz mene noćas da kreneš.
    Ma bili svetovi crni, il beli,
    ma bili putevi hladni, il vreli,
    nemoj da žališ ako sveneš.

    Hoću da držiš moju ruku,
    da se ne bojiš vetra i mraka,
    uspavana i kad kiše tuku,
    jednako krhka, jednako jaka.

    Hoću uz mene da se sviješ,
    korake moje da uhvatiš,
    pa sa mnom bol i smeh da piješ
    i da ne želiš da se vratiš.

    Da sa mnom ispod crnog neba
    pronađeš hleba komadić beli,
    pronadješ sunca komadić vreli,
    pronađeš života komadić zreli.
    Il crkneš, ako crći treba

    zbog svega što smo najlepše hteli.

  11. Jasmina Cirkovic

    Mika Antic

  12. Prelepo!!!😀

  13. Hvala sto Vam se svidja pesma zaista nisu brojke….
    Najvrednije su meni…
    Ako ih procita troje ljudi, vredno je, jedan covek vredno je, ne jurim nikoga da bi procitao moje pesme, to je moja dusa..
    Jedno mi nije jasno ako mi se nesto svidi, pa moram znati zasto mi se svidelo, ili Vi mislite da to nije bitno…
    Hvala jos jednom….
    Pozdrav

  14. Sve pohvale, koleginice! Zaista divno i poucno!

  15. Učiteljice, Vi ste zaista posebni! Radite divne stvari za Vaše djake, a drago mi je da ste svoje znanje ovde podelili i sa ostalima. Ponosna sam što Banoštor ima ovakvu učiteljicu.

    Veliki pozdrav

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: