Колика је стварна цена мобилних телефона?

На интернету сам нашла чланак који ме је оставио без даха, ја бих га можда назвала Наличје техничког прогреса. Преносим вам онако како је аутор Ивона Живковић написала. Уз њену сагласност га прослеђујем Вама.
– Иако се на тржишту један мобилни апарат валоризује ценом у малопродаји од неколико стотина до неколико хиљада евра или долара, стварна цена је много већа. Она износи још најмање 4 милиона мртвих људи у Африци и два милиона ХИВ заражених. Ту треба додати и неколико хиљада мртвих мајмуна, и вероватно тотално истербљење једне подврсте горила, као и уништене огромне површине шуме.

Да ли знате шта је колтан?
То је на топлоту високо отпоран минерал, који спада у врсту драгоцених метала. Он се прерађује у танталум прах од кога се праве кондензатори у апаратима високе технологије. Овакви кондензатори се користе, како у мобилним телефонима, тако и у лаптоп рачунарима и свим осталим направама које имају интегрално коло на микро чипу. Од танталума се прави компонента која омогућава контролу протока струје у минијатурном интегралном колу. Дакле, висока технологија без овога за сада не може.

Колтан се налази на земљишту које је старо 3 милијарде година у долини Великог расцепа у источној Африци. Највеће налазиште, скоро 80%, је на територији Демократске Републике Конго.
Тако је планинска џунгла у источном делу екваторске Африке постала право поприште сукоба између државних армија чак шест земаља, приватних корпоративних плаћеника, и бројних оружаних фракција локалних властодржаца. Разлог борби су управо рудници колтана.

Последице ових сукоба су до сада 4 милиона мртвих цивила,највише жена и деце, огроман број расељених и болесних који и даље умиру у избегличким камповима. Велики број избеглица је у Судану, Бурундију, Сомалији, Либерији, Анголи и Демократској Републици Конго (ДРК), одакле се шире по свету.

Иако се на Западу ове избеглице приказују као жртве међуетничких сукоба (јер сиротиња у Африци ваљда нема паметнија посла већ да међусобно ратује), ради се заправо о огорченој борби за природне ресурсе које траже стране компаније. То су углавном злато, дијаманти, калај, бакар, а у последњих 15 година на првом месту је – колтан.
Све је почело 1990. године са информатичком револуцијом, када је цена колтана скочила на близу 300 USD за око пола килограма колтана.

Прави рат избио је 1998. када су конгоански побуњеници, подржани од Руанде и Уганде, приграбили источни део Демократске Републике Конго и окупирале богата налазишта колтана протерујући локално становништво и убијајући оне који нису желели да иду са своје земље. Од копања колтана армија Руанде је убрзо почела месечно да инкасира 20 милиона USD.

Након убиства председника Демократске Републике Конго, Лорана Кабиле, извршен је снажан притисак из УН на побуњенике и 2002. потписан је и мировни споразум. Али, ништа није вредело. Сукоби милитантних фракција су настављени иако се војске страних држава више нису налазиле у Демократској Републици Конго.
Лоран Кабила

Поред ратних сукоба колтан је и на други, наизглед суптилнији, начин променио живот људи у Демократској Републици Конго.

Земљорадници који су силом расељени са своје земље, нису имали никакав избор осим да наставе да раде као копачи колтана. Ови рудници иначе највише личе на руднике злата, где копачи морају да копају по дну речних корита и из муља и блата издвајају колтан.

Извештачи из региона кажу да су тамо тешко погажена сва људска права. Посебно се експлоатишу жене и деца, који су изложени и бруталном насиљу, а цвета и проституција, као и трговина робљем. Два милиона људи у Демократској Републици Конго су ХИВ позитивни.

Колтан се онда допрема до трговачких испостава где га на путу обезбеђују разни плаћеници које контролишу побуњеници, који за то узимају и свој проценат. На трговачке испоставе долазе страни купци, утоварују колтан у своје бродове и камионе и превозе га углавном кроз Руанду.

Посао откупа и транспорта колтана у свету обављају само три компаније: Cabot Inc. из SAD, HC STARC из Немачке и NIGNCXIA из Кине. Само ове три компаније имају могућност да колтан претворе у тражени прах танталум. Овај „магични прах“ се онда продаје компанијама као што су Nokia, Motorola, Compaq, Sony и другим произвођачима мобилних телефона и остале опреме која у себи садржи високу технологију (High- Tech).
Занимљиво је да је Сам Бодмен, бивши председник управног одбора CABOT-а, именован децембра 2004. за Секретара за енергију у кабинету Џорџа Буша, иако је под његовим руковођењем компанијом (од 1987. до 2000.), Cabot био један од највећих загађивача у САД. Процењује да је тада избацивао у ваздух 60.000 тона токсичних материја годишње.

Иначе на подручију ДРК где се колтан највише копа налази се и Национални парк Кахузи Биега, природно станниште изузетно угрожене врсте источно низинских горила. Крчењем шума због ширења копова колтана уништен је огроман део овог њиховог природног станишта. Поред тога, осиромашено становништво, без прихода и обрадиве земље, почело је да убија гориле због меса које онда продаје страним војним плаћеницима као кафански месни специјалитет.
Пре почетка грађанског рата гориле из те области заједно са популацијом из суседних Касесе шума, представљали су 86% укупне популације ове подврсте горила у свету. Према извештају Диан Фоссеy Фонда за гориле и Борн ФРЕЕ Фонда (из маја 2001.) популација горила у овом подручију која је 1991. процењена на 8000, већ 2000 -те је износила само 1000 јединки. То значи да је само за 9 година она смањена за 85%.
У извештају се дословце каже: „Индикације су да је биодиверзитет у Кахузи Биега региону непоправљиво уништан“.

Треба ли све ово да стоји у упутству о коришћењу мобилног телефона, питају се сада неки еколози. Баш као што на кутијама цигарета стоји да је пушење штетно по здравље, можда би на сваком дисплеју мобилиног телефона требало да стоји која је стварна цена једног оваквог телефонског разговора или СМС поруке. На пример:
„ПАЖЊА! ОВА НАПРАВА ЈЕ СТВОРЕНА ОД РЕТКОГ МАТЕРИЈАЛА КОЈИ СЕ НАЛАЗИ У АФРИЦИ И КОЈИ СЕ НЕ ОБНАВЉА. ОД ЊЕГОВЕ ПРОДАЈЕ СЕ ФИНАНСИРА КРВАВ ГРАДЈАНСКИ РАТ КОЈИ ЈЕ ВЕЋ ОДНЕО 4 МИЛИОНА ЉУДСКИХ ЖИВОТА, А ПОМАЖЕ И ИСТРЕБЉИВАЊУ ЈЕДНЕ УГРОЖЕНЕ ВРСТЕ ГОРИЛА. ПРИЈАТАН ДАН.“

Да ли вам је ово довољно да схватите која је цена вашег ужитка у мобилном разговору? Није? Можда мислите: „Баш ме брига за Африканце и мајмуне!“ Грешите. Цена је висока и за оне који користе ову мобилну погодност. Да ли знате да у свету постоје људи који избегавају да користе мобилни телефон?

Categories: Актуелности | 4 коментара

Кретање чланака

4 thoughts on “Колика је стварна цена мобилних телефона?

  1. Uf… Sve ovo jeste dovoljno da stavimo prst na čelo i razmislimo. Užasno je koliko zataškavanja ima u svetu. Užasno je kada možeš izračunati koliko vredi jedan ljudski život. A opet, mobilni telefoni, nekada čudo tehnike,a danas svakodnevna sitnica, neminovnost, pa i potreba, u zavisnosti ko si, šta radiš i u koju svrhu ga koristiš.
    I baš zato, mali smo da promenimo sve to. Teško mi je da poverujem da će veliki procenat ljudi nakon ovog saznanja odbaciti svoj mobilni telefon. Mnogo stvari imaju ovakvu priču u pozadini, a i dalje su deo savkodnevice, navika i naših života.

    P.S. Sve pohvale za blog, zaista sam uživala čitajući.

  2. Ja izbegavam da koristim mobili. Nije da ga ne koristim, ali internet mi je na primer mnogo prijatniji za komunikaciju. Mobilni korisim samo kada baš moram…. Čak i kada moram nekoga da kontaktiram na mob kontaktiram ga tako što mu šaljem besplatni sms (serbian brain) pa komunikaciju prebacujem na fixi telefon, email, skajpi…ali eto… ovo uopšte nisam znao… razlog više da izbegavam mobilnu komunikaciju…

    • Исто тако, за мене је мобилни представља нужно зло. Ужасавам се јер сам у контакту са малом децом која су сасвим под контролом технике. Овај текст сам поставила због родитеља који понекад овде наврате. Мада.. све ми се чини да је та битка…битка са ветрењачама. Поздрав!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: