Научите дете да само доноси одлуке

Неким људима је сасвим лако да донесу одлуку – пажљиво ће размислити кад се ради о нечему крупном, али ни ту неће имати већих проблема. А некоме је тешко и да одлучи какву кафу жели да попије. Што се малишана тиче, њима би одмалена требало помагати да науче да сами доносе одлуке, јер ће им то касније бити неопходно.

Као и одрасли, и деца се ту разликују. Има деце која ће и са две године на нечему инсистирати – хоће само тако и никако другачије. А има и малишана којима треба пола сата како би одлучили који сок желе, и то се најчешће реши тако што сок одаберу мама или тата. Деци која не умеју да донесу одлуку требало би помоћи, и то што пре, јер се то умеће учи од малих ногу.

Проблем је што дечја неодлучност не буде увек препозната. Дешава се да одрасли мисле да дете покушава да привуче пажњу кад нешто никако да одабере и онда „по кратком поступку“ одаберу уместо детета, а након тога игноришу малишана. После сваког таквог поступка дете се осећа све несигурније, а касније у животу већ навикне да одлуке о буквално свему препусти родитељима и да само ради оно што му се каже, уверено да је неспособно да само одабере било шта. А некад дете не би нужно постало неодлучно, него родитељи у нестрпљењу стално доносе одлуке уместо њега, што с временом доведе или до сталних сукоба с малишаном или до детета потпуно несигурног у себе. Од оваквог поступања би се требало суздржати – на пример, од аутоматског бирања одеће коју ће дете носити у школи, доручка који ће јести, одлучивања уместо детета када ће урадити домаћи (наравно, домаћи треба да буде урађен) и којим редом…

Како научити дете да доноси одлуке? Поступно и почевши од малих ствари. По потреби, и тако што ћете му сузити избор. Ако сте, рецимо, у супермаркету и бирате с малишаном коју дечју храну ће узети, сузите му избор на три-четири производа (један који још није пробало, а остали нека буду они за које знате да их воли – подразумева се да треба да се ради о здравој храни). Реците му и које су предности и мане овог или оног производа (овај још није пробао, а не може унапред да зна хоће ли му се допасти; онај већ неко време није јео; трећи му је омиљен, али га већ неко време једе сваки дан…). Тако се дете неће осетити преоптерећено нити „изгубљено“ због превише ствари између којих може да бира, а ви ћете му показати на који начин треба да размишља кад о нечему одлучује и тиме му развијати самосталност.

Ако се покаже да је избор био добар (у наведеном случају, дете касније радо једе храну коју је одабрало), похвалите дете због доброг избора. Повремено, треба га суочити и с последицама лошег избора (рецимо, не допада му се храна коју је одабрало, али пошто храну не би требало бацати, има да је поједе). Наравно, није обавезно то чинити сваки пут кад дете лоше одабере, а сасвим сигурно не би требало допустити да малишан одабере нешто што би га повредило или угрозило, нити га присиљавати на било шта такво. С временом детету треба допуштати да доноси и крупније одлуке и постепено престајати са сужавањем избора, све у складу с узрастом малишана.

На овај начин ваше дете се развија у особу која уме да донесе одлуку, као и да се суочи с последицама лошег избора (свако се понекад лоше определи) – развија се у самосталну, независну особу која ће по свој прилици бити веома успешна у животу.

Categories: За родитеље | Оставите коментар

Кретање чланака

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: